Pobednik konkursa je nagrađen putovanjem na jedan od najprestižnijih filmskih festivala u Evropi ...
08. Mar | 16:30 | 300 RSD
Sava centar
08. Mar | 20:00 | 300 RSD
Dom Sindikata
09. Mar | 17:00 | 250 RSD
Fontana
Leh Valensa, kontoverzna ličnost, pomogao je milionima da ostvare snove koje su krili duboko u sebi, utirući put promenama o kojima niko nije mogao ni da sanja. Takođe, Valensina priča nije lokalnog karaktera. Ona je utkana u međunarodnu politiku. Život prostog električara koji se borio za prava radnika odjek je udaljenih dešavanja, a sam Valensa je uz pomoć velikog broja seljaka postao udarna vest narednih nekoliko godina. Nekada je borba za slobodu neophodna, nekada slobodu treba braniti, ali nikada ne postoje okolnosti u kojima se o slobodi ne razmišlja.
U osamdeset sedmoj godini fascinantni poljski autor Andžej Vajda režirao je film zastrašujuće snage, neodoljivog smisla za pričanje sa upečatljivim Robertom Vjekevičem u naslovnoj ulozi. Ovo je ohrabrujuće ostvarenje umetnika koji očigledno nema nameru da uspori. (Piter Bredšo, Gardijan)
Film je namenjen svima, ali bih voleo da ga pogleda mlađa publika, jer je Leh odličan primer praktičnog učešća u političkom životu. (Andžej Vajda)
ANDŽEJ VAJDA
Vajda je rođen u Poljskoj. Godine 1942. pridružio se pokretu otpora. Studirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Krakovu pre nego što je započeo studije filma u Lođu. Filmom Pokolenje iz 1955. prvi put se usprotivio šovinizmu, uvodeći svoj alterego, antiheroja u stilu Džejma Dina, koga je tumačio Zbignjev Cibulski. Istovremeno, Vajda je režirao i u pozorištu (Hamlet iz 1960. godine). Snimio je dva izuzetno cenjena filma koji se antiratnom tematikom nastavljaju na Pokolenje: Kanal (1956) koji je osvojio Srebrnu palmu u Kanu 1957. godine podelivši nagradu sa Bergmanovim Sedmim pečatom, i Pepeo i dijamant (1957). Tokom sedamdesetih godina naišao je plodan period za Vajdu, kada je režirao preko deset igranih filmova, od kojih je najbolje ocenjen Čovek od mramora (1976). Godine 1990. dobio je Nagradu za životno delo Evropske filmske akademije (odmah posle Felinija i Bergmana), a 2000. Američka akademija dodelila mu je počasnog Oskara za doprinos sedmoj umetnosti. Kao jedna od najvažnijih figura evropske i svetske kinematografije druge polovine dvadesetog veka, Vajda je stekao reputaciju beskompromisnog hroničara političkog i društvenog razvoja svoje zemlje.
1954 A Generation (Pokolenje)
1956 Kanał (Kanal)
1958 Ashes and Diamonds (Pepeo i dijamant)
1959 Lotna (Lotna)
1960 Innocent Sorcerers (Nevini čarobnjaci)
1961 Siberian Lady Macbeth (Sibirska ledi Magbet)
1961 Samson (Samson)
1962 Love at Twenty (Ljubav u dvadesetoj)
1965 The Ashes (Pepeo)
1968 Everything for Sale (Sve je na prodaju)
1968 Roly Poly
1968 Gates to Paradise
1969 Hunting Flies (Lov na muve)
1970 The Birch Wood (Brezova šuma)
1970 Landscape After the Battle (Predeo posle bitke)
1972 Pilate and Others
1973 The Wedding (Svadba)
1974 The Promised Land (Obećana zemlja)
1976 The Shadow Line
1977 Man of Marble (Čovek od mramora)
1978 Without Anesthesia aka Rough Treatment
1979 The Maids of Wilko
1980 The Orchestra Conductor (Dirigent)
1981 Man of Iron (Čovek od železa)
1983 Danton (Danton)
1983 A Love in Germany (Ljubav u Nemačkoj)
1985 A Chronicle of Amorous Accidents (Beleške o ljubavi)
1988 The Possessed (Zli dusi)
1990 Korczak (Korčak)
1992 The Crowned-Eagle Ring
1994 Nastasja
1995 Holy Week
1996 Miss Nobody
1999 Pan Tadeusz
2000 The Condemnation of Franciszek Klos
2002 Broken Silence
2002 The Revenge
2007 Katyń
2009 Sweet Rush
2012 Walesa. Man of Hope (Wałęsa. Człowiek z nadziei / Leh Valensa: Čovek nade)
Adobe PDF - 1.54MB
Prati filmove koji te interesuju
Sva dešavanja na FB i TW
Pobednik konkursa je nagrađen putovanjem na jedan od najprestižnijih filmskih festivala u Evropi ...