Milan Todorović: Film je uvek avantura

POD metaforičnim naslovom "Nije sve crno-belo", ovogodišnji Fest među 75 filmova koja ćemo premijerno videti u raznim programima, nudi i dva domaća - "Top je bio vreo" Slobodana Bobana Skerlića i "Mamulu" Milana Todorovića.

Zanimljivo je da je i Todorovićev prvi film "Zona mrtvih" premijeru doživeo na Festu 2009, nakon toga uspešno je prikazan na preko 30 svetskih festivala, na kojima je osvojio sedam nagrada, i distribuiran je na svim većim tržištima sveta, uključujući i Severnu Ameriku.

- Za mene je Fest kao nekakva amajlija za uspešan plasman. Moja prva premijera ostala mi je u lepom sećanju, i veoma sam srećan što je i moj novi film odabran da bude prikazan u okviru manifestacije koja je, verovatno, najznačajniji filmski događaj u našoj zemlji - kaže Todorović, koji je u "Mamuli" okupio internacionalnu ekipu - pored Marka Backovića i Milana Konjevića scenario potpisuje i Beri Kiting, glavne uloge igraju Kristina Klebe, Natali Burn, italijanska zvezda Franko Nero, Dragan Mićanović, Slobodan Stefanović, Miki Krstović.... Film je snimljen na engleskom jeziku, koproducenti su Džeri Ketering, Prva srpska televizija, "Medija plus" i "Digital kraft", a izvršni producent "Viktorija film".

* I "Mamula", kao i vaš prvi film, pripada hororu, što je malo neobično za našu kinematografiju, koja nema mnogo predstavnika u ovom žanru. Šta je ono što vas fascinira i uzbuđuje?

- Gledaoci horor filmova i njihovi autori su kao jedna velika porodica raširena po svim delovima planete. I to je jedan od osnovnih razloga toliko verne publike, i tolike ljubavi koju autori ulažu u svoja dela. Horor žanr je, zaapravo, rokenrol filmske umetnosti. Dobar horor treba da vas oslobodi, da vas prodrma, ali i da vam da priliku da se na simboličan način pozabavite nekom ozbiljnom temom, kao i da izbacite iz sebe neke svoje strahove. I gledanje i stvaranje horora je dobro za čovekovu ličnost. Uzbudljiv horor je, u suštini, dobra priča. A "Mamula" je više mračna fantazija nego što je klasičan horor.

* Radnja "Mamule" počinje kada dve američke studentkinje, koje su došle u Crnu Goru, krenu u obilazak napuštenog ostrva, na kome se, po legendi, dešavaju čudne stvari...

- Trebalo je da poslušaju starog ribara koji im je lepo rekao da ne idu na prokleto ostrvo. Kada stignu na ostrvo krenuće strašna avantura, jer im misteriozni čuvar ostrva neće dozvoliti da odu. U pokušaju da zaštiti tajnu ostrva on će krenuti u ubilački pohod. Keli i Lusi i njihovo društvo moraće da se bore za goli život, dok ne shvate da se na ostrvu krije i drevno biće iz legendi - morska sirena!

* Film je sniman na Mamuli, i kako je najavljeno, izgleda kao da je visokobudžetni blokbaster. Da li ste pravili domaću verziju "Osmog putnika"?

- To što film zaista i izgleda kao blokbaster najveći je uspeh male ekipe sastavljene od filmskih ratnika, koji su iz ljubavi izveli neverovatan poduhvat i tokom snimanja, i tokom postprodukcije. Da se za tako kratko vreme, samo tri nedelje, koliko smo snimali, i sa ultramalim budžetom realizuje nešto što ima elemente ozbiljnog filmskog spektakla, zaista je ravno podvigu. Mislim da bi ipak bilo pretenciozno porediti "Mamulu" sa "Osimi putnikom", mada je taj film svakako bio jedna od mojih inspiracija.

* Koliko su ostrvo Mamula, gde je nekada bio logor, i Potkop, nekadašnji vojni objekat duboko ukopan u zemlji, gde ste snimali, i sami postali "likovi" u vašem filmu?

- Ne samo što su bili inspirativni za snimanje, s obzirom na to da je ceo scenario pisan prema tim objektima, nego su bili i opasni. Neretko se dešavalo da snimanje postaje borba sa opasnim lokacijama i vremenskim uslovima. Kada krene bura - može vam se desiti da je nemoguće otići sa Mamule, a jednom smo tamo zamalo ostali celu noć. Možda ću zvučati smešno, ali u Potkopu se, recimo, stalno osećala neka čudna energija. Nije bilo baš prijatno tamo snimati. Ipak, ostrvo Mamula je spektakularno, dok su Rose prelepe, i te lokacije u filmu su posebne, i toliko inkorporirane u radnju, da su praktično ravnopravni "likovi" sa glumcima.

* Okupili ste internacionalnu ekipu saradnika, da li je to "recept" za dobar film, ili je film uvek, sve do ulaska u bioskope, ipak neizvesna avantura?

- Ne postoji recept za dobar film. U suštini - ako postoji nekakav recept, to više govori o tome da od toga neće nastati dobar film. Naravno da treba krenuti od priče, pa makar ona bila građena po konvencijama određenog žanra, ali onda se treba otrgnuti od toga i krenuti svojim putem. "Mamula" je stoprocentno domaći film, u potpunosti srpska produkcija. Plasirati domaći film publici širom sveta traži određenu "globalizaciju". Tako su nama glavni likovi Amerikanke na odmoru u našim krajevima. Takođe, svetska glumačka zvezda kao što je Franko Nero, dodatni je kuriozitet koji će privući publiku. Srpski film fantazije u kojem se Franko Nero bori protiv sirene! Zvuči zanimljivo, zar ne? Samim tim, i publika u svetu se animira da se zainteresuje i za druge filmove koji dolaze iz Srbije. Više domaćih žanrovskih filmova povući će veći broj gledalaca, ne samo one koji idu na festivale, već obične ljude koji na kraju radnog dana žele da pogledaju dobar film. Oni češće treba da se osvrnu na ostvarenja koja dolaze iz Srbije.

* Izjavili ste da je bolje praviti žanrovske filmove koji imaju bioskopski potencijal, nego hermetične, za festivale i prazne sale. Da li se takvom kalkulacijom diskvalifikuju umetnička ostvarenja i daje prednost komercijalnim filmovima?

- Naravno da je bolje praviti filmove za bioskope! Pa za koga se, inače, prave filmovi? Za sebe? Da se divimo svom delu u dnevnoj sobi, sa uskim krugom drugara koji će da nas tapšu po ramenu? Najveći uspeh jednog filma ne meri se nagradama ili kritikama, već brojem gledalaca. Nagrade su tu da ozvaniče neki kvalitet, ali džaba nagrada ako taj film niko ne gleda. Čarls Bronson je svojevremeno izjavio "Baš me briga šta misle kritičari, oni ionako ne plaćaju ulaznicu da vide film!" Činjenica je da se bez dobrog žanrovskog filma za bioskope, kao kamena temeljca kinematografije, teško može razvijati i dobar "umetnički" film. A ne treba zaboraviti da je jedan od najvećih autora, Alfred Hičkok, stvarao isključivo žanrovske filmove. I nije bio jedini. Hermetični, teški filmovi su super, ali horori, akcije i komedije su bolji! A kada i država bude aktivnije podržavala žanrovske filmove neće biti neophodno snimati ih na engleskom jeziku, a sada je to imperativ da bi se uložena sredstva brže vratila finansijerima, mada u "Mamuli" i Franko Nero progovori malo na srpskom.

* Poznati ste po "Zoni mrtvih", u kojoj glavnu ulogu igra legenda zombi žanra Ken Fori. Šta je vaša ambicija u profesiji?

- Da i dalje snimam filmove kakve volim da gledam. Najviše bih voleo da uradim jedan veliki domaći naučno - fantastični film.

Radmila Radosavljević

Večernje Novosti