Mirjana Karanović, glumica u filmu Drvo i ljuljaška

Mirjana Karanović, glumica u filmu Drvo i ljuljaška- Volim da igram žene sa tajnom

,,Poznajem Miru iz Kusturičinih filmova, i drugih, naravno, i oduvek sam se divila njenom radu. Kada sam došla u Beograd da nađem glumicu, nisam mogla da verujem koliko sam imala sreće da se baš ona pojavi na kastingu. Bila sam jako srećna što joj se dopao scenario i što je htela da bude deo mog projekta'' izjavila je rediteljka Marija Duza o svom izboru Mirjane Karanović za jednu od glavnih uloga u filmu Drvo i ljuljaška.

Ovo nije prva uloga koju ste radili van naših prostora, šta je to što privlači reditelje Vama?

-Ova uloga se nekako slaže sa ulogama koje ja rado igram, a to su žene koje imaju neku sudbinu, imaju neku predistoriju, nose emotivni prtljag sa sobom i pokušavaju da prežive, tj da nastave život uprkos tom prtljagu koji nije lako nositi. Meni se to dopada zato što takve uloge imaju tajnu i imaju u nekom trenutku emotivno otkrivanje. Za mene je to glumački vrlo zanimljivo, ja volim da igram takve likove.

U prvom kadru kada se pojavite, vrlo se jasno vidi da imate tu neku tajnu, ali je to odrađeno tako suptilnim i upečatljivim glumačkim sredstvima, da nas prosto zaintrigira da saznamo šta je u pitanju.

-Kako imam sve više iskustva s godinama, sve se više oslanjam zapravo na jednostavnost, imam mnogo više poverenja u to šta su moji unutrašnji sadržaji kada uđem u kadar i nemam toliku potrebu da to predstavljam da bude vidljivo, da bude nacrtano. Imam poverenja i u sebe i u gledaoce da će to prepoznati. Nekako stalno smanjujem to, sve jednostavnije i jednostavnije, ali ima reditelja koji mi kažu ,,Smanji još''.

Koliko Vam je bliska tema filma i iskustvo kroz koje prolazi Vaša junakinja? Šta za Vas znači dom, i da li ste ikada pomišljali da odete iz Srbije?

-Za razne ljude je pitanje doma drugačije, mislim da je to nešto što ne mogu da definišem da važi za sve, to je prosto ono što osetiš, neki tvoj prostor. Da sam razmišljala da odem, jesam, zato što sam radoznala osoba i nekako nikad nisam do kraja zadovoljna, ali mislim da moj život nema baš mnogo dodirnih tačaka sa životom Nine u filmu. Ona je otišla u Grčku zato što je tražila svog oca i otišla je sa namerom da se obračuna sa njim, a zapravo se našla u situaciji sa njim razvije odnos i postane bliska sa njim i sa ostatkom porodice koju je imala tamo. Za mene taj film pokazuje kako ona pronalazi svoj dom, svoje mesto, nešto što nedostaje, i popunjava prazninu u sebi.