Kris Eska, reditelj filma Vraćanje

S obzirom na to da ste i scenarista filma, kako ste došli do ove priče?

Kris Eska: Pre par godina smo se približavali 150. godišnjici građanskog rata i Proklamacije o emancipaciji, kada je Linkoln oslobodio sve robove, i bilo je dosta priča o toj tragediji, bolu i teškom radu koji nas je kao društvo doveo do te tačke. Ali ja sam razmišljao šta se desilo dan posle, šta je bilo sa tim ljudima posle nedelju, mesec, godinu, i mnogo godina posle toga, postojao je zapravo veliki period između ropstva i slobode. Pomislio sam kako to baš i nisam video na filmu.

Rekli ste jednom prilikom da film započinjete od emocije, pa posle pronalazite prigodnu priču. Koja je emocija s kojom ste počeli, i s kojom emocijom biste voleli da publika izađe sa Vašeg filma?

Kris Eska: Seme priče, ideja, je bila o istoriji, ali da, svi moji filmovi proističu iz emocije. Stvari o kojima sam razmišljao dok sam pisao scenario su teške odluke, i kako nikad zapravo ne poznajete ljude do kojih vam je stalo, svi krijemo stvari jedni od drugih. Ali ono što je najvažnije, kad publika izađe sa filma, voleo bih da na neki način makar malo preispitaju svoj život, i nadam se zapitaju sebe ,,Da li je ovo što radim ispravno za mene, za ljude do kojih mi je stalo, ili samo pratim nekog starijeg ko mi je rekao šta treba da radim''. Teško je razmišljati o tome, i još teže ispraviti to kod sebe.

Vaš film je smešten u vreme građanskog rata, ali mu fokus nije na ropstvu i ratu. Da li mislite da će u budućnosti biti još takvih filmova?

Kris Eska: Moguće je, to je uvek zadatak nezavisnih autora da snimaju filmove o ljudima sa strane. Navikli smo da viđamo bitke, vojnike, generale, sve iz perspektive belaca. Nezavisni reditelji će napraviti film o ljudima koji su izvan toga, ljudima sa kojima se više poistovećuju, jer smatraju da su oni prava priča, a ne rat. Posle ovog nedavnog proboja visokobudžetnih filmova kao što su 12 godina ropstva, Đango, Linkoln, mislim da će ljudi koji se bave filmom u Americi početi da prikazuju i drugu stranu života u tom periodu, ne samo iste stvari koje smo do sad viđali.

Često čujemo da se reditelji žale kako nemaju novca za snimanje filmova, ali još je teže nezavisnim autorima. Kako pronalazite motivaciju da nastavite dalje, da razvijete još jednu ideju?

Kris Eska: Definitivno je teško, većina nezavisnih autora razmišlja o tome da odustane nakon prvog filma. Morate da pronađete ljude koji su bili izuzetno uspešni van sveta filma, biznismene koji su zainteresovani za film i žele da podrže umetnost. Meni je to uspelo, imao sam sreće što se toga tiče, ali nije uvek tako sjajno. Mislite da imate novac, a onda neko odustane u poslednjem momentu... Ali ja ću da nastavim da se trudim. Vrlo sam zadovoljan rezultatom koji postiže film i saradnjom sa svojim investitorima. Lakše je raditi sa biznismenima, imate veću kreativnu slobodu, jer za razliku od velikih studijskih direktora, njima nije posao da se 24 sata bave vašim filmom i govore vam šta da radite. Oni kažu ,,Svideo nam se tvoj prošli film, hoćemo da vidimo još toga.''