Izabrali ste da se bavite jednom vrlo važnom temom, otuđenjem, a Vaš film predstavlja svojevrsni komentar na konzumerizam i moderan svet uopšte. Zašto ste baš ovome posvetili svoje poslednje ostvarenje?
Shamil Aliyev: Hteo sam da kažem da čovek ne može zaboraviti svoje prošle živote, to se protivi svemu svetom. Ovaj film se nalazi u nekoj vrsti neutralne zone i zapravo nije ni za globalizaciju, ali ni protiv nje. Moja pozicija je da je život danas težak i da predstavlja nekakav intiman rat čoveka koji oseća svoju prošlost, koji oseća odakle dolazi.
Ispričali ste nam priču o savremenom čoveku iz stepe. Da li u Azerbejdžanu zaista ima ljudi koji i dalje žive na ovaj način?
Shamil Aliyev: Azerbejdžan je veoma tolerantna zemlja, u njoj ima svakakvih ljudi.
Film se svojim najvećim delom bavi pitanjem ljubavi. Da li ona može da se ostvari isključivo izvan civilizacije?
Shamil Aliyev: Složio bih se, u ovom filmu se sve stvari posmatraju kroz prizmu ljubavi, a nju sam predstavio kroz jednu vanvremensku, tradicionalnu folklornu priču.
Ovo je film koji iznad svega govori o duhovnim vrednostima. Jesu li ljudi na zapadu Evrope drugačije reagovali na njega nego Vaši zemljaci?
Shamil Aliyev: Kada je «Čovek iz stepe» imao premijeru u Nemačkoj, film se prikazivao šest dana za redom i karte su gotovo stalno bile rasprodate, a desilo se i da publika stoji u sali da bi ga videla. Čini mi se da su ga sjajno prihvatili i razumeli.
Da li mislite da će ovaj film naterati ljude iz drugačijeg kulturnog i istorijskog područja da se zapitaju o svojoj prošlosti?
Shamil Aliyev: Da, apsolutno, rekao bih da je to jedan od glavnih razloga iz kojih je film i nastao. Mi vrlo držimo do tradicije i nacionalne istorije, čime su se bavili i moji raniji filmovi, ali je to ipak jedna univerzalna priča o borbi čoveka i stalnom preispitivanju gde on pripada.
Maša Seničić
![[ 1537.04KB]](/upload/images/box_download.png)
