Intervju Santjago Loza, reditelj filma La Paz

Bol je univerzalan bez obzira kojoj klasi neko pripada

Koji likovi i dogadjaji su uticali na Vas i inspirisali Vas da snimite film o ovoj priči?

Mogu da kazem da je film proizvod jednog ličnog iskustva, lične životne faze kroz koju sam prolazio. Takodje film je i rezultat mog poznanstva sa glavnim glumcem i na kraju kuća u kojoj se snima i baka koja se pojavljuje u filmu je u stvarnom životu baka protagoniste. Zapravo hteo sam da prikazem kako regaguju osobe u jednom ranjivom stanju, najranjivijoj fazi svog života i da u isto vreme pokazem kako ponekad sobe koje koje nam nisu jako bliske koje nisu članovi naže porodice mogu nam postati mnogo bliži nego sopstvena familija kada se taj odnos uspostavi u kriznim situacijama.

Koliko je bitan taj klasni momenat u Vašem filmu?

Ono što sam hteo da pokazem ovom klasnom pričom, odnosno pričom o klasnim razlkama je da ne postoji razlika izmedju ljudi  u pogledu klase u načinu na koji se doživljava bol. U mom filmu vidimo ljude koji pripadaju različitim staležima, ali nisam želeo ni na koji način da osudim odnosno da prejudciram način na koji će odredjeni staleži odnosno ponašanje biti percipirano od strane gledalaca, hteo sam da pokažem ljude koji se kreću u okviru svog sopstvenog vaspitanja i staleža I koji se tu na neki način susreću, ali nisam želeo da osudim ni jednu od tih klasa niti da dam svoje mišljenje o njima samo sam hteo da ih pustim da žive jedni pored drugih i tu je praktično svako sam u svom svetu i doživljava svoj bol i zapravo ideja je da je bol univerzalan bez obzira kojoj klasi neko pripada.

Koji su glasvni razlozi za to što protagonista nije mogao da se uklopi u život sa svojom porodicom u Argentini, i zašto je La Paz savršeno utočište za Lisa?

Argenitnu i argentinsko društvo nisam prikazao kao nešto konkretno, to je vise bilo onako sporadično pomenuto kao neka metaforičnost, kao neko mesto u svetu za koje glavni glumac nije imao potrebno orudje da se u njemu snadje. I šta se zapravo dešava? To je jedna  igra metafora gde Argentina odnosno njeno društvo ne predstavlje nikakvu konkretnu situaciju već samo simboliše jedan svet u kome glavni glumac ne može da se uklopi i onda mu La Paz predstavlja utočište koje običan Argentinac ne bi video tako kao neku vrstu utočišta I utopije već bi ga video potpuno suprotno. Dakle to je samo jedna simbolična predstava kao što je na primer za stare pesnike utočište bilo da pobegnu u svet orijenta to jest istoka tako i za mog junaka La Paz predstavlja neku vrstu simboličnog idealnog sveta.