Kristof Gans, reditelj filma «Lepotica i zver»
Prethodne večeri ste predstavili beogradskoj publici filmom «Lepotica i zver» i istakli da su bajke naše evropsko nasleđe, recite mi odakle je potekla ideja da snimite adaptaciju ove čuvene bajke?
-Imam osećaj da bajke pripadaju našoj tradiciji i narodu Evrope: Nemcima, Francuzima, Italijanima, Norvežanima, svima nama je zajednička ova tradicija, ova umetnost bajki. I već duže vreme osećam da su nam je Amerikanci oduzeli. Videli smo neke dobre filmove, ali takođe smo videli i filmove za koje smatram da su izdaja originalnog duha bajki i zato sam pomislio da je sad možda vreme da se bajke vrate u Evropu. Želeo sam da snimim film sa vizuelnim efektima koji su evropski, sa upotrebom boje i detaljima na evropski način. Ljudi smatraju da moj film izgleda kao američka verzija francuskog filma samo zato što koristim tehnologiju, ali po mom mišljenju to nije tako.
Vaš pristup filmu je drugačiji u odnosu na Koktoovu adaptaciju i popularni Diznijev crtani film?
-Potpuno je drugačije stanovište kod sva tri filma, ja sam se vratio originalnoj noveli koja je znatno duža, nekih dvesta stranica, u odnosu na bajku koja ima desetak stranica. Kada sam pročitao originalnu novelu nisam imao osećaj da sam pronašao novu priču, već potpuno istu koju i znamo, ali sam shvatio da sadrži različite simboličke nivoe koji su jako interesantni. Ono što je meni bilo posebno interesantno je da ću kao veliki Koktoov fan raditi novu adaptaciju koja će se bazirati na različitim elementima u odnosu na Koktoa. Kod Koktoa priča se razvija oko lika Zveri, a ja sam izgradio priču oko ličnosti Lepotice. Takođe kada sam pročitao knjigu shvatio sam da ju je napisala žena i da je ženska psihologija u priči veoma bitna, zato sam odlučio da stavim u prvi plan Lepoticu, ali i da stvorim pejzaž, ambijent i kraljevstvo na osnovu ženske simbologije. Iz istog razloga sam unajmio scenaristu ženu da radi sa mnom i njoj sam prepustio sve dijaloge, jer sam želeo veoma ženstven film.
Vi ste reditelj, ali ste učestvovali i kao scenarista na svojim projektima, koliko je važna ta dvostruka uloga?
-To radim isključivo iz jednog razloga, u mojim filmovima vizualizacija je jako bitna i jedino ja mogu da napišem ono što sam osmislio, a dijaloge prepuštam nekom drugom. Tako da ja pravim strukturu i vizualizaciju filma koje možete naći direktno u scenariju. Neke scene su isključivo vizuelne, npr. scena kada Lepotica sanja i trči kroz zamak i nailazi na neobično ogledalo i prolazi kroz njega, takva scena mora biti napisana od strane reditelja, ona dolazi iz moje mašte i samo ja mogu da precizno opišem šta želim da snimim.
Vaš film Pakt sa vukovima je bio jedan od najgledanijih filmova u Francuskoj i u svetu, najnoviji film preti da preuzme tu titulu. Koji je recept za ovako uspešne filmove, šta mislite šta film treba da sadrži da bi privukao publiku?
-Teško je odgovoriti na to pitanje, pošto od pravog momenta zavisi da li će film doživeti uspeh ili neuspeh. Pakt s vukovima je snimljen u određenom momentu i bilo je pravo vreme za taj film. Pre nego što sam počeo da se bavim režijom, bio sam filmski kritičar i novinar i uvek me je interesovalo kako može film da se razvija i bori sa video igricama i televizijskim serijama i onda sam shvatio da je film velika raskrsnica gde se susreću razne umetnosti i inspiracije. Pakt sa vukovima je bio tipični spoj raznih elemenata ili hibrid kung fu-a i horor filma i u to vreme smatrao sam da je to dobro. Kad sam radio Lepoticu i zver osećao sam da treba da snimim pravu evropsku verziju bajke, da je vreme za to. I mislim da je jedan deo uspeha reditelja sposobnost da “namirišu” uspeh i nadam se da me čulo mirisa ne vara.
Da li je istina da ipak nećete raditi na filmu Fantomas?
-Fantomas neće biti moj sledeći film. Kada snimate film morate da se savršeno podudarate sa producentom, jer raditi takav film je dug proces. Proveo sam godinu dana na postprodukciji Lepotice i zveri i neophodno je da imate podršku producenta, ako osetim da se ideje producenta ne poklapaju sa mojim ja se povlačim i to se desilo sa filmom Fantomas. Posle više meseci rada shvatio sam da producent filma Fantomas ne zamišlja isti film kao i ja, a ja ne želim da započinjem nešto, ako nemam potpunu podršku producenta. Radiću novi film sa producentom Lepotice i zveri koji je u isto vreme i ko-producent Pakta sa vukovima, Ričardom Grandpjerom, jer smo na istim talasnim dužinama i želimo potpuno isti proizvod na kraju. Bio je veoma ponosan na Lepoticu i zver, a za mene je to jako bitno. Kada snimate film nikad ne možete znati da li će biti uspešan ili ne, nadate se najboljem i zato je bitno da imate podršku producenta, koji se zalaže za vas i u slučaju da film bude neuspešan.
Da li ste razmišljali da snimite film nekog drugog žanra?
-Svaki filmski žanr me zanima. Voleo bih da snimim vestern, herojsku fantaziju, srednjevekovni film jer sam ljubitelj filmova i pre smrti želeo bih da se oprobam u svakom žanru. To bi bilo ostvarenje dečačkog sna, jer sam kao mali mnogo vremena provodio u bioskopu i uživao u različitim filmovima i voleo bih da se odužim za zadovoljstva koja sam doživeo kao dečak gledajući ih.
Aleksandra Đerić